Priština: Dijalog Kosova i Srbije vratiti u "ustavni kolosek"

PRIŠTINA (AA) – Institut za evropsku politiku Kosova (EPIK) organizovao je danas okrugli sto o temi "Ustavni okvir procesa dijaloga Kosovo - Srbija" na kojem je konstatovano da je neophodno da se proces dijaloga vrati u "ustavni kolosek", javlja Anadolu Agency (AA).

Taulant Kryeziu, programski direktor EPIK-a konstatovao je u uvodnom izlaganju da je više od 100 država priznalo Kosovo i da prema mišljenju Međunarodnog suda pravde proglašenje nezavisnosti nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom.

On je dodao da bi svaki sporazum sa Srbijom, koji bi doticao teritoriju bio nevažeći. Takođe je naveo da su mandat Pregovaračke ekipe Kosova i platforma za pregovore trebali da u startu dobiju dvotrećinsku većinu ili 80 glasova u Skupštini Kosova, a ne samo prostu većinu poslanika.

"Biće veoma teško da se sa krhkom većinom koja ne prelazi 60 glasova ili može biti 61 glas, preuzmu međunarodne obaveze o veoma važnom pitanju koje se tiče nacionalnog suvereniteta i teritorijalnog integriteta i kako ga zaživeti kada imamo oko 50 albanskih poslanika koji nisu deo ovog procesa“, rekao je Kryeziu.

Prema mišljenju Envera Hasanija, bivšeg predsednika Ustavnog suda Kosova cepanje Kosova ne bi rešilo kosovski problem, nego bi kako nam ukazuje istorija, još zakomplikovalo odnose među narodima, dajući tim odnosima dimenziju dugoročnog teritorijalnog problema. Hasani smatra i da rešenje mora biti evropsko, zasnovano na vladavini prava i poštovanju ljudskih prava i prava manjina, a ne zasnovano na teritoriji.

"Pravna i organizaciona infrastruktura procesa dijaloga izašla je izvan ustavnog koloseka, tako kako je pokrenut 2011. godine. To treba vratiti nazad tako da sve ide ustavnim putem i prema međunarodnim standardima za uspostavljanje I primenu sporazuma između suverenih I nezavisnih država koji za objekat ima ima nacionalnu teritoriju i suverenitet”, rekao je Hasani.

Belul Beqaj, politikolog iz Prištine, ocenio je da svaka eventualna izmena teritorije, treba da bude posledica harmonizacije političkog spektra na Kosovu, što do sada nije bio slučaj.

"Povodom ideje korekcije (granica) ili podele, postoji nekoordinacija političke volje političkih faktora koji izražavaju političku volju da se zaštiti Ustav i predsednika koji teži da nametne ličnu volju u ime političke volje građana Kosova s jedne strane i spoljni faktori sa druge strane“, rekao je Beqaj.

Istovremeno, Jeta Krasniqi iz Kosovskog demokratskog instituta (KDI) rekla je da je zahtev KDI-a bio da u dijalogu sa Srbijom, Skupština Kosova dobije centralnu ulogu, te da je za dijalog neophodni široki konsenzus, budući da većina dosadašnjih sporazuma nije sprovedena.