Sanja Janackovic
11 April 2022•Ažuriranje: 12 April 2022
Za 47 dana rata u Ukrajini iz nje je izbeglo oko četiri i po miliona ljudi. Boravište u Srbiji za to vreme prijavilo je 5.698 državljana Ukrajine. Većina njih živi u privatnom smeštaju, kod prijatelja ili rodbine, a oko četrdeset žena sa decom smešteno je u vranjskom Centru za azil, javlja Anadolu Agency (AA). Sa diplomatskim kolegama posetio ih je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre.
Pre tri nedelje rodni grad Severodonjeck u Luganskoj oblasti Ukrajine napustila je Tonja Fomenko.
„Otišla sam kad su počeli da bombarduju grad. Bili smo tamo sve dok je moglo da se boravi. Sa sinom od sedam godina putovala sam kroz Ukrajinu, zatim Mađarsku, i na kraju smo stigli u Srbiju. Smestili su nas u centar. Dobro je, nisam očekivala ovakvo gostoprimstvo. Lepo je dvorište, igralište, detetu se sviđa ovde”, govori Tonja.
Njen sin će već u četvrtak sedeti u školskoj klupi sa vršnjacima iz Vranja. Iako je zbog toga zadovoljna, Tonja se nada da će boravak u Srbiji biti samo privremen.
“Nadamo se da se rat u Ukrajini brzo završi. Nadamo se i planiramo da se vratimo kući. Zasad sedimo ovde gde su nas smestili, ali želim da se vratimo i izgradimo grad ponovo”, kaže Tonja.
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre, koji je posetio Tonju i ostale izbeglice u Vranju, rekao je da je odgovornost svih u Evropi da odgovore na njhove potrebe.
„Skoro četiri i po miliona Ukrajinaca moralo je da izbegne iz zemlje zbog ilegalne vojne agresije. Otišli su iz svojih gradova, ostavili porodice, napustili poslove, škole, prijatelje, i ništa ne može da nadoknadi njihove gubitke. Jedino što možemo jeste da učinimo sve da se osećaju dobrodošlo”, rekao je Žiofre.
Istakao je da građani koji napuštaju Ukrajinu u Evropskoj uniji imaju pristup školovanju, tržištu rada i obezbeđenu zdravstvenu zaštitu. Ovo im omogućava i Srbija.
„Danas smo u Vranju da vidimo kako u Srbiji prihvatamo izbeglice iz Ukrajine. Ovde postoji iskustvo u zbrinjavanju izbeglica zbog ratova devedesetih. Pre nekoliko godina, tokom migrantske krize, bilo je talasa prolazaka kroz Srbiju. Radimo blisko sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i primećujemo da je Srbija uspostavila stabilan sistem za prevazilaženje ovog problema. Ovaj centar je ugostio više od 40 izbeglica iz Ukrajine, uglavnom žena i dece, koji pokušavaju da uspostave normalan život ovde. Veoma smo srećni što su škole u Vranju već otvorene za ovu decu, mnoga žele da nauče srpski jezik”, govori Žiofre.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je za potrebe zbrinjavanja izbeglica Srbiji obezbedila 120 miliona evra, a planira da donira još 57 miliona.
„Radujemo se nastavku saradnje sa Srbijom. Svi mi imamo odgovornost da se zauzmemo za Ukrajinu, za ljude koji napuštaju zemlju zbog rata i ruske agresije i da pokušamo da uradimo sve što možemo da nadoknadimo njihove gubitke“, naglašava Žiofre.
Na pomoći i gostoprimstvu zahvalio je savetnik u Ambasadi Ukrajine u Srbiji Marko Matinjuk.
„Ukrajinski državljani, mahom žene, devojke i deca, bili su primorani da napuste svoju domovinu i odu iz Donbasa, Harkova, Buče, Kijeva i drugih mesta, zbog brutalne invazije od strane Ruske Federacije. Pronašli su ovde u centru svoju privremenu kuću. Hvala ti, Srbijo, od sveg srca“, rekao je Matinjuk.
Komesar za izbeglice i migracije Srbije Vladimir Cucić istakao je da je Srbija prva zemlja izvan Evropske unije koja se pridružila evropskoj direktivi, kada je reč o zbrinjavanju ukrajinskih izbeglica.
„Kada prođete kroz to, a svako od nas je prošao, onda vam je potpuno jasno da morate da se borite za ljudska prava, gde god bila u svetu pogođena“ rekao je Cucić.
