Ministar vanjskih poslova Republike Turske Mevlut Cavusoglu, u intervju za srbijansku "Politiku" naglasio je da su mir, stabilnost i prosperitet na Balkanu veoma važni za Tursku, a Srbija je jedna od ključnih zemalja po pitanju stabilnosti i mira u Jugoistočnoj Evropi, prenosi Anadolu Agency (AA).

Komentarišući dolazak na vlast talibana u Avganistanu Cavusoglu je kazao da je sada neophodno usredsrediti se na uspostavljanje mira, spokoja i stabilnosti.

"Sada konačno imamo novo stanje stvari u Avganistanu. S tim da se sada moramo usredsrediti na uspostavljanje mira, spokoja i stabilnosti. Ne treba dozvoliti da zemlja ostane bez autoriteta na vlasti pre svega radi očuvanja bezbednosti života i imovine ljudi. U tom kontekstu želimo da se formira inkluzivna vlada koju će svi Avganistanci osećati kao svoju. Delovanje zasnovano na sveobuhvatnoj razboritosti i lekcijama naučenim iz prošlih grešaka doprineće uspostavljanju održivog mira u Avganistanu. Na drugoj strani, terorističke grupe, pre svega Al-Kaida i DAEŠ, ne smeju ponovo pronaći svoje uporište u Avganistanu. U tom kontekstu je važno da talibani ispune prethodno preuzete obaveze. Povećanje broja terorističkih grupa u Avganistanu moglo bi da ima ozbiljne reperkusije na regionalnu bezbednost. Nebezbedno okruženje može da pokrene novi talas migracija. Zbog svega toga međunarodna zajednica mora da deluje jedinstveno i solidarno po pitanju Avganistana. Polovini stanovništva hitno je potrebna humanitarna pomoć. Potrebno je povećati napore međunarodne zajednice u cilju pružanja pomoći i podrške. Stanovništvu se pomoć može dopremiti samo ako UN i druge humanitarne organizacije budu neometano radile", istakao je Cavusoglu i dodao:

"Turska je spremna da svim raspoloživim sredstvima doprinese uspostavljanju inkluzivne vlade i atmosfere mira i spokoja u Avganistanu. U svetlu ovih razmišljanja, predviđeno je da naša ambasada u Kabulu nastavi svoje aktivnosti. Takođe, u skladu sa zahtevom talibana da aerodrom u Kabulu ostane otvoren, vodimo pregovore u cilju pružanja tehničke podrške."

Govoreći o odnosima Turske sa Sjedinjenim Američkim Državama i Rusijom Cavusoglu je podsjetio da je istina "da prolazimo kroz delikatan period u odnosima sa Sjedinjenim Državama. Mada, i ranije smo doživljavali uspone i padove u našim odnosima. Uprkos tome, saveznišvo sa Sjedinjenim Državama nastavilo je da se razvija".

"Iako se i danas razmimoilazimo po raznim pitanjima, nema sumnje da postoji bogat potencijal za razvoj saradnje na polju bilateralnih odnosa sa SAD-om, da se naši interesi preklapaju po mnogim regionalnim i globalnim pitanjima, a naše opsežno partnerstvo može da, kao i do sada, značajno doprinese miru i stabilnosti na velikom području, pre svega u evroatlantskom regionu. U tom pogledu, cilj nam je da razvijemo bilateralne odnose u okviru pozitivne agende i da se na konstruktivan i realističan način pozabavimo svim pitanjima oko kojih se ne slažemo, tu pre svega mislim na stav prema terorističkim organizacijama PKK/PID/IPG i FETO i jednostrano uvedene sankcije nakon nabavke S-400. Naši susreti na visokom nivou, koji su se intenzivirali u poslednje vreme, ukazuju da i naše američke kolege suštinski dele naš stav. U tom kontekstu, svi aspekti naših odnosa razmotreni su na sveobuhvatan način tokom sastanka našeg predsednika sa predsednikom SAD-a Bajdenom, koji je u konstruktivnoj atmosferi održan na marginama Samita lidera zemalja NATO 14. juna u Briselu", rekao je šef turske diplomatije.

Cavusoglu je podsetio i da "nastavljamo da američkim kolegama iznosimo svoja viđenja po pitanju S-400. Ovo i sva druga pitanja želimo da rešimo dijalogom i diplomatskim putem. Naši odnosi sa Rusijom intenzivni su i sadržajni, kako na bilateralnom tako i na regionalnom planu. Važno nam je održavanje pozitivnog kursa bilateralne saradnje utemeljene na uzajamnom poštovanju. Vodimo dijalog sa Ruskom Federacijom o mnogim značajnim pitanjima za region i za evroatlantsku bezbednost. Imamo drugačiji pristup pojedinim regionalnim pitanjima, međutim, nastojimo da nađemo zajednički jezik i rešimo probleme putem dijaloga".

"Sarađujemo sa svim akterima koji hoće pozitivno da doprinosu rešavanju problema u područjima nadomak naše granice. U tim područjima Rusija je uticajan akter na terenu. Potrebno je obezbediti konstruktivan doprinos Rusije u pogledu rešavanje problema u našem regionu. Pozitvni odnosi Turske i Ruske Federacije u značajnoj meri doprinose međunarodnoj i regionalnoj bezbednosti. Mislimo da bi ovo trebalo bolje razumeti", istakao je turski ministar.

Cavusoglu je govorio i o odnosima sa Evropskom unijom kazavši da je Turska u potpunosti posvećena svojim međunarodnim obavezama na polju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.

"Držimo se ovih principa na svakom koraku koje preduzimamo, uključujući i rad na reformama. U svakoj prilici naglašavamo da smo otvoreni za sve kritike pod uslovom da su konstruktivne i dobronamerne. Međutim, činjenica da 14 od 35 pregovaračkih poglavlja u pristupnim pregovorima započetim 2005. godine nije otvoreno zbog političkih razloga koji nemaju veze sa našim procesom članstva, dovela je do krize poverenja širom Turske u uverljivost Evropske unije (EU) i iskrenost u pregovorima o članstvu. Turska ima najduži staž među zemljama učesnicama u procesu politike proširenja EU i tokom pregovora za članstvo otvorila je gotovo sva poglavlja koja nisu bila podvrgnuta političkoj blokadi. Uprkos tome, neke zemlje članice su iz političkih razloga uložile veto i blokirale poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost), koja se smatraju glavnim poglavljima u smislu pristupnih pregovora za svaku zemlju kandidata, što predstavlja ozbiljnu kontradikciju kada je reč o kritikama EU na tu temu. Predvođeni našim predsednikom, istim tempom nastavljamo rad na reformama u različitim oblastima, a posebno u oblasti pravosuđa. Imamo čvrstu volju da nastavimo reforme. Od Evropske unije očekujemo da pokaže sličnu volju u pogledu uklanjanja političkih prepreka na putu članstva Turske u EU", rekao je on.

Upitan o povlačenju Turske iz Istanbulske konvencije Cavusoglu je poručio da nasilje nad ženama predstavlja kršenje ljudskih prava.

"Zadatak i cilj svih nas je da se odlučno borimo protiv porodičnog nasilja i nasilja nad ženama. U cilju borbe protiv nasilja nad ženama sastavljena je Konvencija Saveta Evrope (SE) o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Međutim, određeni elementi i razne prakse sadržane u Konvenciji podstakli su kritike i osetljivost ne samo u našoj zemlji, već i u mnogim zemljama SE i članicama EU. Od 47 zemalja Savetu Evrope samo njih 10 je bezrezervno potpisalo pomenutu konvenciju. Povlačenje naše zemlje iz Konvencije rezultat je sveobuhvatne evaluacije i ne treba ga tumačiti kao pravljenje ustupaka u borbi protiv nasilja nad ženama. Naša zemlja poseduje značajno iskustvo i vrlo je napredna po pitanju pravnog okvira koji se pre svega ogleda u Zakonu o zaštiti porodice i sprečavanju nasilja nad ženama koji je na snazi od 2012, i njegovog sprovođenja. Do danas su implementirana tri nacionalna akciona plana za borbu protiv nasilja nad ženama. Četvrti akcioni plan objavljen je 1. jula 2021. godine. Niko ne treba da sumnja u naš odlučan stav prema poboljšanju životnog standarda i prava žena, jačanju njihovog društvenog položaja i osiguravanju njihovog potpunog i ravnopravnog učešća u svim oblastima života", pojasnio je.

Govoreći o odnosima Turske i Srbije, Cavusoglu je kazao da se odnosi dveju zemalja razvijaju veoma brzo na svim poljima.

"Naši odnosi sa Srbijom, za koju smo vezani kulturno i istorijski, razvijaju se veoma brzo na svim poljima. Svedoci smo najboljeg perioda u pogledu odnosa dveju zemalja. Između našeg predsednika i predsednika Srbije, gospodina Vučića, postoji iskreno prijateljstvo. Poverenje koje postoji među njima i njihovi vizionarski stavovi umnogome su doprineli dovođenju odnosa i prijateljstva dveju zemalja na ovaj nivo. Uprkos pandemiji, posete na visokom nivou se nastavljaju. Povodom samita Procesa saradnje jugoistočne Evrope i sastanka ministara spoljnih poslova, ove godine ugostili smo premijerku Brnabić i mog kolegu Selakovića. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Momirović u junu mesecu posetio je našu zemlju. U mesecu julu naš ministar kulture i turizma Mehmet Nuri Ersoj boravio je u poseti Beogradu. U narednom periodu predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić posetiće našu zemlju. Želja nam je da do kraja 2021. godine ugostimo predsednika Vučića na trećoj sednici Saveta za visoku saradnju. Moja poseta se odnosi i na pripreme za tu sednicu, kojoj pridajemo veliki značaj", podsetio je Cavusoglu i dodao:

"Tokom moje posete potpisali smo Memorandum o razumevanju koji se odnosi na razvoj saradnje između naših ministarstava. Sagledali smo odnose dveju zemalja iz svih uglova. Razmotrili dešavanja u regionu. Shodno tome sutra ću sa svojim dragim prijateljem Nikolom Selakovićem prisustvovati zvaničnom otvaranju Generalnog konzulata u Novom Pazaru. Turska će na taj način postati prva zemlja koje je otvorila svoj konzulat u Novom Pazaru. Verujem da će postojanje konzulata dati veliki doprinos razvoju naših odnosa putem jačanja kulturnih i međuljudskih veza. Mir, stabilnost i prosperitet na Balkanu veoma su važni za Tursku. Srbija je jedna od ključnih zemalja po pitanju stabilnosti i mira u jugoistočnoj Evropi. Zadovoljni smo što vidimo da odlični odnosi sa Srbijom doprinose regionalnom miru i stabilnosti".

Ekonomske i trgovinske aktivnosti, kako je rekao, "predstavljaju pokretačku snagu naših odnosa".

"Sporazum o slobodnoj trgovini koji je ažuriran i stupio na snagu 2019. godine, dodatno je razvio trgovinu. Naša bilateralna trgovinska razmena prošle godine je, uprkos pandemiji, dostigla 1,5 milijardi dolara. Izgleda da ćemo ostvariti razmenu od dve milijarde dolara, što nam je bio ovogodišnji cilj. Dostizanje vrednosti od pet milijardi dolara je srednjeročni cilj koji su nam postavili naši predsednici. Vrednost ulaganja turskih privrednika koji posluju u oblastima tekstilne industrije, automobilske podindustrije, bankarstva, preduzetništva, turizma, maloprodaje i veleprodaje u Srbiji dostigla je približno 250 miliona dolara. Podsetiću vas da je ova cifra pre samo 10 godina iznosila milion dolara. Danas naše kompanije zapošljavaju više hiljada ljudi i izvode veoma važne projekte. Turska kompanija Tašjapi gradi srpsku deonicu autoputa Beograd-Sarajevo, koju naši predsednici nazivaju projekat mira. Radovi se uspešno nastavljaju. Na drugoj strani, ENKA, zajedno sa američkom kompanijom, gradi Moravski koridor. Danas, uz ostale projekte, naše kompanije za izvođenje radova realizuju 40 projekata čija je vrednost 820 miliona dolara", rekao je Cavusoglu za "Politiku" i zaključio:

"Osim toga, naše kompanije ulažu i posluju u različitim delovima Srbije, uključujući Ćupriju, Kraljevo, Leskovac, Smederevo, Vladičin Han, Veliku Planu, Pirot, Staru Pazovu, Sremsku Mitrovicu. Značajnim ulaganjem zakoračili smo i u sektor zdravstva. Jedna naša kompanija odlučila je da svoju drugu veliku investiciju napravi u Vranju, zbog čega je predsednik Vučić najavio da će generalnom direktoru ove kompanije uručiti orden. Halkbank je otvorila filijale širom Srbije. Ovakav uspeh naših kompanija čini nas ponosnim i doprinosi produbljivanju saradnje na polju ekonomije. Izuzetno smo zadovoljni razvojem ekonomskih i trgovinskih odnosa naše dve zemlje. Međutim, svesni smo da se ta saradnja može podići na još veći nivo, budući da postoji pravna infrastruktura, volja, odlučnost i mogućnost na obe strane".